Novosti

Na dan početka distrubucije u Americi srpski kandidat za 93. NAGRADU AMERIČKE AKADEMIJE FILMSKE UMETNOSTI I NAUKE – OSKAR – FILMSKO OSTVARENJE „DARA IZ JASENOVCA" suočava se sa novim turbulencijama. Nakon neosnovane tvrdnje Džeja Veisberga u Variety da je film neskrivena nacionalistička propaganda koja je objavljena neposredno pred glasanje za nominacije za Zlatni globus, nova kritika u LA TIMES nedvosmisleno predstavlja opstrukciju nominacije za prestižnu filmsku nagradu Oskar. Na drugoj strani, praćena brojnim pozitivnim kritikama DARA isplivava kao edukativno ostvarenje koje na umetnički način osvetljava značajan deo istorije.

U američkom listu LA TIMES jasno je uočljiv nedvosmislen potez sabotaže filma u trci za prestižnu nagradu. Naime, uz žustru kritiku tematike kojom se film bavi, navodi se da je „najciničnije da je film kandidat za Oskara“. „To je još jedan žalostan znak da je za neke ljude put do nagrade i uglednosti – i naizgled, efikasne poruke protiv komšija – ide preko holokausta“.

Ipak, tu se kritičar ne zaustavlja već navodi da je logor bio za Jevreje, a  „Ono što epsko delo varvarstva i sentimentalnosti Predraga Antonijevića želi da isforsira jeste da je uništavanje Srba bio stvarni cilj i da su deca imala svoj sopstveni logor“ i dodaje da je „naročito uznemirujuća Antonijevićeva upotreba elemenata fantazije za svaku smrt“.

U želji da što više ocrni film i pokaže da je antihrvatski, pored gore iznete neistine o prirodi logora Jasenovac, kritičar uvodi nastranu priču o nepostojećem incestu brata i sestre u trenutku masovnog ubijanja Srba namerno previđajući da se radi o istinitoj priči u kojoj su Luburićeva polusestra Nada i Dinko Šakić, potonji upravnik logora, koji su ostali zajedno do kraja života.
 
Međutim, uprkos turbulencijama, film uoči premijere isplivava kao edukativno ostvarenje koje na umetnički način osvetljava značajan deo istorije. Filmom su se na veoma posvećen i pozitivan način bavili brojni eminentni sajtovi specijalizovani za film.

Tako Disappointment media „Daru“ naziva „brutalnim ostvarenjem“ i ističe značaj filma koji kako navodi „priča priču koja se ne priča često“ istovremeno podvlačeći njegov edukativni karaker i „prefinjenu i samouverenu režiju“, kao i sjajne performanse koje film sadrži. Kritičar naglašava da film koji dolazi od rediteljskog veterana Predraga Antonijevića pokriva često previđeni i stravični aspekt ere Holokausta, te uspeva da ispriča priču o istrajnosti mlade devojke kroz tragediju. Kako se navodi mnogi filmovi o holokaustu odnose se na nacističke koncentracione logore, a nema mnogo onih koji pokrivaju ostale nehumane kampove koji su vođeni negde drugde: „To je zaista fascinanta premisa koja je vrlo poučna, posebno za one koji nisu upoznati sa Istočnom Evropom u ovo doba.“

Za The Knockturnal Dara se pridružila mnoštvu filmova o holokaustu i zverstvima izvedenim u logorima smrti, ali je kako se podvlači „Dara iz Jasenovca“ jedinstvena u fokusiranju na priču o Srbima i u postavljanju desetogodišnjakinje, a kao glavnog junaka priče o krajnjem preživljavanju. Kako se navodi, ovo je film u kome je fokus na žene i decu i teške odluke sa kojima se majke suočavaju: „Veliki deo drame filma okružuju teške odluke koje ove žene moraju doneti suočene sa strahotama genocida.  Da li bi trebali ukrasti kukuruz svojoj gladnoj deci i potencijalno se suočiti s batinama? Da li bi trebalo da pošalju decu zbog šanse za bolji život i rizikuju da ih više nikada ne vide? Ova pitanja produbljuju strahote holokausta izvan jezivih ubistava izražavajući psihološku traumu nametnutu žrtvama“, navodi eminetni sajt.